Blog

“Da li mi nešto nije u redu sa očima?”

“Da li imam demenciju?”

“Da li je ovo san ili gubim razum?”

Ovo su neka od pitanja koja sebi možete postavljati ako imate simptome derealizacije ili depersonalizacije. Pouzdana i poznata okdurženja, poput kuhinje u vašem domu ili igranja u bašti sa decom, odjednom postaju duboko i uznemirujuće nepoznata. Možete se osećati kao u snu, kao da ne možete dovoljno blisko doživeti svoje okruženje. Ovo stanje karakteriše nemogućnost povezivanja sa okolinom ili emocijama. Bez obzira na to što pokušavate da razmišljate logično i racionalno, ne možete prestati da se osećate nestvarno, odvojeno ili emocionalno udaljeno.

Šta je depersonalizacija?

Depersonalizacija u osnovi znači da se više ne osećate kao vi. Prilično je teško objasniti osim ako niste to sami doživeli, ali može se činiti da vam um i telo deluju odvojeno jedno od drugog.

Možete se osećati prazno, kao da postoji praznina u vama ili kao da vaš um više nije povezan sa vašim telom. Možete imati misli poput “Ne osećam se stvarno” ili “Osećam se kao da sanjam dok sam budan.”

Šta je derealizacija?

Derealizacija je malo drugačija, jer osećate distancu od stvarnosti. Možete se pogledati u ogledalo i osetiti intenzivno odvajanje od osobe koja se odražava. Dok se vaše telo kreće kroz svakodnevne aktivnosti, um se čini kao da posmatra iz daljine, kao da doživljavate život kroz objektiv ili drugačiji ugao gledanja nego što biste to obično videli.

Čak i obični zadaci, poput obuvanja čarapa ili zaključavanja ulaznih vrata, mogu delovati jezivo veštački, bezdušno i udaljeno. Možete izgovarati ili misliti stvari poput “Ne osećam da sam tamo gde jesam.”

Simptomi depersonalizacije

Simptomi depersonalizacije uključuju:

• Doživljaj da ste posmatrač svojih misli, osećanja, tela ili delova svog tela — na primer, kao da lebdite u vazduhu iznad sebe

• Doživljaj kao da ste robot ili da nemate kontrolu nad svojim govorom ili pokretima

• Doživljaj da vam se telo, noge ili ruke čine izobličenim, uvećanim ili smanjenim, ili da vam je glava obavijena pamukom

• Emocionalna ili fizička otupelost vaših čula ili reakcija na svet oko vas

• Doživljaj da vaše uspomene nemaju emocije i da možda nisu vaše sopstvene uspomene

Simptomi derealizacije

Simptomi derealizacije uključuju:

• Doživljaj da ste otuđeni od okoline ili da vam okolina nije poznata — na primer, kao da živite u filmu ili snu

• Doživljaj emocionalnog odvajanja od ljudi kojima ste bliski, kao da ste odvojeni staklenim zidom

• Okolina koja izgleda izobličeno, mutno, bezbojno, dvodimenzionalno ili veštački, ili pojačana svest i jasnoća okoline

• Iskrivljenost percepcije vremena, kao što su nedavni događaji koji deluju kao daleka prošlost

• Iskrivljenost udaljenosti, veličine i oblika objekata

Epizode depersonalizacionog-derealizacionog poremećaja mogu trajati satima, danima, nedeljama ili čak mesecima. Kod nekih ljudi ove epizode mogu preći u stalni osećaj depersonalizacije ili derealizacije koji se periodično pogoršava ili poboljšava.

Šta uzrokuje depersonalizaciju i derealizaciju?

Istraživanje depersonalizacije i derealizacije je još u ranoj fazi, ali interes za ovo polje je u porastu. Iako ne postoji jedan identifikovani uzrok ovih simptoma, postoje neki zajednički faktori rizika povezani sa njima:

• Trauma

• Ozbiljan stres

• Depresija

• Anksioznost

• Panični poremećaj

• Emocionalno zlostavljanje u detinjstvu

• Upotreba marihuane (kanabisa)

• Upotreba halucinogenih ili psihoaktivnih supstanci

U suštini, ovo stanje može biti izazvano različitim faktorima, i svaka osoba će imati različite okolnosti koje dovode do njihovih simptoma. Čak postoji i neki dokaz da određene vrste lekova mogu izazvati ove probleme u veoma retkim slučajevima.

Lečenje depersonalizacije i derealizacije

Opcije tretmana za derealizaciju i depersonalizaciju su donekle kontroverzne. Zbog teškoće u opisivanju ovog simptoma, postoji malo istraživanja koja su mogla da ispituju efikasnost različitih tretmana za depersonalizaciju. To znači da ne postoji specifičan tretman koji je univerzalno prihvaćen, i svaka osoba može imati bolje rezultate sa različitim tretmanom.

Opcije tretmana za ovo stanje uključuju:

• Psihoterapiju

• Lekove

• Ponavljajuću transkranijalnu magnetnu stimulaciju (rTMS)

• Optimizaciju sna

• Dovoljno izlaganje sunčevoj svetlosti

• Vežbanje

• Intervencije u ishrani

• Druge promene životnog stila

Ove opcije se mogu koristiti zajedno, što generalno daje najbolje rezultate kod stanja poput depersonalizacije i derealizacije. Stres je identifikovan kao jedan od najvažnijih faktora u izazivanju ovog stanja, i pacijenti često primećuju da samo tretiranje stresa može doneti značajno poboljšanje.