Depresija
Koliko ste puta u životu rekli “ma depresivan/na sam nešto”, u trenucima kada ste se osećali tužno i neraspoloženo? Depresija je reč koju danas često koristimo u kolokvijalnom govoru, nažalost često u pogrešnom kontekstu kada želimo da kažemo da smo tužni.
Međutim, tuga je osećanje koje svi osećamo s vremena na vreme. Obično je prolazno, kao i druga osećanja, i prođe relativno brzo samo od sebe. To nije depresija i ne znači da smo depresivni.
Depresija je mentalni poremećaj koji spada u poremećaje raspoloženja i mnogo je kompleksnija i trajnija od povremenog osećanja tuge u odgovoru na životne okolnosti.
Zapravo, česta zabluda je da je depresija samo osećanje tuge ili neraspoloženje. Iako mnogi ljudi koji boluju od depresije osećaju tugu, u njihovom slučaju ona je mnogo dublja i teža nego ona koju normalno osećamo u odgovoru na svakodnevne životne događaje. Simptomi depresije mogu trajati mesecima ili godinama i mogu značajno otežati život ili nas bukvalno onemogućiti da nastavimo sa uobičajenim dnevnim aktivnostima. Ona može uticati na vašu karijeru, međuljudske odnose, kao i na svakodnevne obaveze kao što su briga o samom sebi i o domaćinstvu.
Da li možete biti depresivni, a da to ne znate?
Zvuči kao smešno pitanje, zar ne? Verovatno se pitate “kako ne bih znao da sam depresivan”? Ipak, moguće je da ne znate. Depresija može nastati jako postepeno, tako da sama osoba ne primeti da depresivne misli i osećanja sve više i više dominiraju u njihovom pogledu na svet i u njihovom životu.
Mnogi ljudi pretpostavljaju da se depresija lako prepoznaje i da se manifestuje kao konstantna tuga koja ne prolazi. Međutim, simptomi depresije mogu biti raznoliki. Možete se osećati stalno umorno i stalno imati želju da spavate. Možete imati nesanicu, lako zaboravljati, prestati da uživate u svakodnevnim aktivnostima.
Iako ovi simptomi depresije često mogu biti suptilni i zbunjujući, ne treba zaboraviti da je depresija ozbiljna mentalna bolest i da može značajno pogoršati vaš život u svakoj njegovoj sferi i čak, nekad, dovesti do samoubistva. Takođe, sve je više naučnih dokaza koji dokumentuju i ozbiljne posledice depresije na ljudski mozak.
Da li je biti depresivan izbor?
Mnogi ljudi pogrešno veruju da je biti depresivan izbor i da je sve što treba uraditi imati pozitivan stav. Prijatelji i porodica depresivnih osoba često se ljute i ne mogu da razumeju zašto osoba ne može jednostavno da se “trgne” iz toga. Znaju da govore da osoba nema zbog čega da bude depresivna, da bi “zaboravila na depresiju kad bi uzela motiku u ruke” ili da su depresivni ljudi jednostavno “lenji” i zato nemaju volje da rade i da se pokrenu. Ovo je potpuno pogrešno. Depresija je ozbiljna mentalna bolest i osobe koje boluju od nje ne mogu jednostavno da odluče da prestanu da se tako osećaju. Za razliku od uobičajene tuge kod zdravih osoba, tuga u depresiji se doživljava kao sveprožimajuća i osoba se oseća beznadežno i bezvoljno.
Simptomi depresije
Simptomi depresije mogu varirati od blagih do teških i mogu da uključuju:
• Osećanje tuge
• Gubitak interesovanja i uživanja u aktivnostima u kojima ste ranije uživali
• Doživljaj beznadežnosti, bezvrednosti, pesimističnost
• Razdražljivost
• Gubitak volje i inicijative
• Promene u spavanju (nesanica, prevelika želja za snom ili predugo spavanje, buđenje noću, prerano buđenje)
• Promene u apetitu (gubitak apetita ili pojačan apetit)
• Nedostatak energije
• Teškoće u koncentraciji, prisećanju
• Nevođenje računa o sebi i svojoj ličnoj higijeni
• Gubitak samopoštovanja i samopouzdanja
• Gubitak ili smanjenje seksualne želje
• Povlačenje iz društvenih aktivnosti
• Misli o smrti i samoubistvu
Nije neuobičajeno da osobe sa depresijom imaju i telesne bolove – glavobolju, bolove u mišićima, digestivne probleme…
Uzroci depresije i faktori rizika
Tačan uzrok depresije je još uvek naučno nedovoljno razjašnjen. Međutim, faktori rizika su dobro poznati i uključuju:
• Genetska predispozicija – osobe koje imaju u bliskoj porodici osobe obolele od poremećaja raspoloženja imaju veću verovatnoću da obole od depresije, ali to ne znači nužno da će se to i desiti
• Životni događaji – velike životne promene i stresni događaji mogu da budu pokretač depresivne epizode. Ovi događaji uključuju razvod, smrt voljene osobe, gubitak posla, finansijske probleme itd.
• Hormonske promene: depresivni poremećaji su često povezani sa menopauzom, trudnoćom i premenstrualnim sindromom
• Pojedine bolesti: anksioznost, hronični bol, dijabetes i neke bolesti srca
• Zloupotreba droga i alkohola: ovo može biti okidač za depresiju, ali i depresija može biti okidač da osoba počne sa zloupotrebom supstanci, kako bi olakšala sebi.
• Neki lekovi
Klinički oblici
Depresija se može javiti kao zaseban poremećaj (kao epizoda ili rekurentni depresivni poremećaj) ili u sklopu drugih kliničkih dijagnoza, kao što je bipolarni afektivni poremećaj.
Učestalost
Depresija nije redak poremećaj. Procenjuje se da čak oko 20% ljudi u nekom trenutku života ispuni kriterijume za dijagnozu depresije.
Terapija
Terapija depresije može biti medikamentozna (lekovima), psihoterapija (preporučuje se kognitivno-bihevioralna psihoterapija) ili kombinovana.